Finsko zakonodavstvo o kockanju: Da li je na pomolu odstupanje od modela monopola?

Finska bi mogla biti na pragu suštinske reorijentacije svoje politike kockanja. Državni monopol provajdera Veikkaus već godinama je tema rasprava. Vodeći stručnjak iz industrije sada vidi jasne znake za liberalizaciju. Očekuje se da će finska vlada uskoro preduzeti reviziju postojećih zakona o igrama na sreću.

To bi bio značajan korak sa dalekosežnim posledicama po čitavo severnoevropsko tržište kockanja. Mnoge evropske zemlje su već usvojile sistem višestrukih licenci kako bi zadovoljile želju građana za širim izborom i istovremeno poboljšale zaštitu igrača.

Brojevi i činjenice

Jari Vähänen, suosnivač i partner u The Finnish Gambling Consultants, izneo je jasan stav o budućim dešavanjima. On je „gotovo izvestan“ da će se finsko zakonodavstvo o kockanju uskoro ponovo razmatrati. Ova procena je zasnovana na dugoročnim zapažanjima finskog tržišta i međunarodnih trendova.

„Gotovo je izvesno da će finsko zakonodavstvo o kockanju uskoro biti ponovo razmatrano.“ - Jari Vähänen, suosnivač i partner u The Finnish Gambling Consultants

Vähänen ukazuje na sve veći pritisak koji proizilazi iz sivog tržišta i preferencija igrača. Trenutni monopol kompanije Veikkaus suočava se sa jakom konkurencijom nelicenciranih međunarodnih operatera. Igrači u Finskoj sve više koriste inostrane ponude, što vodi gubitku državne kontrole nad zaštitom igrača i poreskim prihodima. Uvođenje licencnog sistema moglo bi da reši ovu situaciju.

Pozadina

Finski model kockanja, koji karakteriše jedan državni operater Veikkaus, predstavlja relikt prošlih vremena. Mnoge druge države EU već su prešle na regulisani sistem licenciranja za privatne operatere. Primeri uključuju Švedsku, Dansku i Nemačku. Pod takvim sistemima, licence se dodeljuju privatnim kompanijama, kojima je potom dozvoljeno da nude svoje usluge kockanja pod strogim državnim propisima. To podstiče konkurenciju, proširuje ponudu igara za potrošače i istovremeno omogućava bolju kontrolu i oporezivanje industrije.

Argumenti za reviziju su raznovrsni. Pored želje za većim izborom za igrače i suzbijanja crnog tržišta, radi se i o povećanju državnih prihoda. Licenciranje privatnih provajdera omogućilo bi finskoj državi da generiše dodatna sredstva kroz naknade za licence i poreze, koji trenutno zaobilaze državnu kasu. Pored toga, zaštita igrača mogla bi se poboljšati kroz moderne propise usklađene sa EU.

Zašto je to važno za nemačke igrače

Za nemačke igrače, ova dešavanja u Finskoj nemaju neposredan uticaj na postojeću pravnu situaciju. U Nemačkoj je kockanje sveobuhvatno regulisano od stupanja na snagu Državnog sporazuma o kockanju 2021 (GlüStV 2021). Zajednički organ za kockanje saveznih država (GGL) izdaje licence za online kockanje i sportsko klađenje. Kao igrač, trebalo bi da igrate samo kod provajdera koji imaju takvu nemačku licencu. Ovaj kazino se može naći na takozvanoj Beloj listi GGL-a.

GlüStV 2021 je uspostavio stroga pravila osmišljena da zaštite igrače. To uključuje mesečni limit depozita od 1.000 evra, koji prati centralni sistem samoisključenja LUGAS. Takođe postoji limit uloga od 1 evro po spinu na online slot mašinama i zabrana funkcije automatskog igranja. Ove mere imaju za cilj promovisanje odgovornog igranja i sprečavanje zavisnosti od kockanja. Ovi propisi su daleko stroži nego u mnogim drugim evropskim zemljama, čak i u onima sa liberalnim sistemima licenciranja. Dok potencijalne promene u Finskoj ukazuju na evropski trend ka regulaciji, Nemačka je već krenula svojim posebnim putem.

Šta to znači za kazina sa licencom GGL

Za kazina sa licencom GGL-a u Nemačkoj, razvoj u Finskoj u početku ne donosi nikakve promene u njihovoj poslovnoj praksi. Oni već posluju pod strogim modelom licenciranja i obavezani su nemačkim zakonima. Dugoročno gledano, međutim, otvaranje finskog tržišta moglo bi stvoriti nove poslovne mogućnosti. Ako bi Finska uvela sistem višestrukih licenci, nemačke ili međunarodne kompanije sa nemačkim licencama mogle bi takođe da se prijave za licence tamo i prošire svoje poslovanje. To bi podstaklo ukupnu konkurenciju u industriji i moglo bi doprineti daljoj profesionalizaciji tržišta. Istovremeno, to pokazuje da trend u Evropi jasno ide ka regulisanim tržištima, udaljavajući se od nekontrolisanih monopola ili čak sivih zona.