Hrvatska povećava sredstva od igara na sreću za socijalne programe na 214 miliona evra

Hrvatska je odlučila da značajno poveća izdvajanje prihoda od igara na sreću za socijalne programe. Ovaj korak dolazi usred sveobuhvatnih reformi i pojačanog fokusa na borbu protiv problematičnog kockanja u zemlji. Vlada ima za cilj da ova dodatna sredstva iskoristi za specifičnu podršku građanskim i javno-korisnim inicijativama.

Ova odluka naglašava rastući trend ka većoj društvenoj odgovornosti unutar sektora igara na sreću. Posebno, hrvatske vlasti daju prioritet potrebama javnih institucija i organizacija civilnog društva kako bi se poboljšao kvalitet života širom zemlje.

Brojke i činjenice

Hrvatska će ove godine usmeriti 214 miliona evra od prihoda od igara na sreću u socijalne programe. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na otprilike 130 miliona evra izdvojenih u prethodnom ciklusu. Glavna državna blagajnica Danijela Stepić potvrdila je da je njena kancelarija ovlašćena da upravlja raspodelom ovih sredstava. Ukupan iznos se sastoji od 144 miliona evra iz projektovanih prihoda od igara na sreću i dodatnih 70 miliona evra prenetih iz neutrošenih sredstava u 2025. godini.

Ova raspodela se vrši na osnovu godišnje „Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje korisnika i raspodelu dela prihoda od igara na sreću“. Sredstva su namenjena za inicijative od javnog interesa, uključujući sport, kulturu, tehničku kulturu, prevenciju i lečenje zavisnosti, kao i socijalne i humanitarne usluge. Finansiranje je usmereno na potrebe civilnog društva, podržavajući organizacije koje rade sa osobama sa invaliditetom i vaninstitucionalno obrazovanje dece i mladih.

„Analize prioritetnih sektorskih problema.“ - Danijela Stepić, glavna državna blagajnica

Ovaj citat Danijele Stepić naglašava vladin pristup raspodeli sredstava zasnovan na podacima. Organi javnog zdravlja procenjuju da oko 40.000 odraslih osoba u Hrvatskoj pati od teških poremećaja povezanih sa kockanjem. Shodno tome, vlada je takođe sprovela sveobuhvatne reforme kako bi se rešio ovaj problem.

Pozadina

Povećana raspodela usledila je nakon šire regulatorne reforme sprovedene pod premijerom Andrejem Plenkovićem i vladom HDZ-a. Nakon obezbeđivanja trećeg uzastopnog mandata 2024. godine, kabinet je ubrzao izmene i dopune Zakona o igrama na sreću. Primarni cilj bio je suočavanje sa rastućom krizom zavisnosti od kockanja. Prve mere uključivale su zabranu samouslužnih terminala za igre na sreću u kafićima, barovima, kioscima i restoranima. Kladionicama je takođe zabranjeno služenje alkohola.

Nakon toga, država je povećala naknade za licence za onlajn i zemaljske priređivače za 50 odsto. Uveden je i progresivni porez na dobitke igrača, u rasponu od 10 odsto do 30 odsto. U novembru je vlada dodala registar samoizopštenja, koji su svi operateri bili u obavezi da integrišu do 1. januara 2026. godine. Sistem Registar Igrača vodi Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ). Ove mere jasno daju prioritet zaštiti igrača i prevenciji problematičnog kockanja. To je izuzetan korak koji pokazuje koliko se Hrvatska snažno fokusira na zaštitu mladih i prevenciju zavisnosti.

Pored ovih nacionalnih napora, operateri iz sedam balkanskih zemalja, uključujući Hrvatsku, osnovali su Balkansku federaciju za igre na sreću (BGF). Njihov cilj je da konsoliduju industriju i podstaknu bolji dijalog sa vladama radi promovisanja uravnotežene regulacije i borbe protiv ilegalnog tržišta. BGF kritikuje da mnoge regulatorne mere ne uzimaju dovoljno u obzir specifične uticaje na legalno tržište, što potencijalno vodi ka „preterano restriktivnoj“ regulativi.

Zašto je to važno za nemačke igrače

Nemački igrači deluju u jasno regulisanom okruženju. Od Državnog sporazuma o igrama na sreću 2021 (GlüStV 2021), u Nemačkoj postoji specifičan pravni okvir. Onlajn igre na sreću dozvoljene su samo kod provajdera koji poseduju nemačku licencu Zajedničke uprave za igre na sreću saveznih država (GGL). Ovi kazina se nalaze na takozvanoj beloj listi GGL. Svi provajderi na ovoj listi podležu strogim pravilima o zaštiti igrača i prevenciji zavisnosti.

Ove regulative uključuju mesečni limit depozita od 1.000 evra, koji prati centralni sistem LUGAS, i limit uloga od 1 evro po spinu za onlajn slot mašine. Takođe postoji pauza od 5 sekundi između spinova i dugme za trenutno samoizopštenje. Ovi nemački zaštitni mehanizmi smatraju se sveobuhvatnim i dizajnirani su da efikasno spreče problematično kockanje. Ponude kazina sa licencama sa Malte (MGA) ili Kurasaa ostaju u sivoj pravnoj zoni za nemačke igrače, jer nemačke vlasti priznaju samo GGL licence kao usklađene. Hrvatske mere u mnogim aspektima podsećaju na nemačke propise, posebno u pogledu zaštite igrača i uspostavljanja registra samoizopštenja.

Šta to znači za kazina sa GGL licencom

Dešavanja u Hrvatskoj odražavaju međunarodni trend: vlade prepoznaju potrebu da usmere prihode od igara na sreću u socijalne programe uz istovremeno unapređenje zaštite igrača. Za kazina sa GGL licencom u Nemačkoj, to nagoveštava da bi se slični modeli mogli razmotriti ili čak proširiti i ovde. Trenutno, prihodi od poreza na igre na sreću prikupljeni od licenciranih provajdera u Nemačkoj idu u državne budžete, gde se, između ostalog, koriste za socijalne projekte i prevenciju zavisnosti.

Transparentnost i specifična namena sredstava, kao što to Hrvatska sada čini sa povećanjem na 214 miliona evra, mogli bi da pokrenu rasprave i u Nemačkoj. Jasnija komunikacija o tome kako prihodi od igara na sreću koriste društvu mogla bi dodatno ojačati prihvatanje regulisanog tržišta. Za GGL operatere, to znači nastavak napora ka odgovornom kockanju i održavanje najviših standarda u zaštiti igrača. Samo na taj način se može očuvati poverenje igrača i javnosti i učvrstiti legitimitet regulisanog tržišta.