Hrvatska povećava sredstva za socijalne programe od kockanja na 214 miliona evra

Hrvatska je odlučila značajno povećati izdvajanja prihoda od kockanja za socijalne programe. Ovaj potez dolazi usred sveobuhvatnih reformi i pojačanog fokusa na borbu protiv problema kockanja u zemlji. Vlada namerava da iskoristi ova dodatna sredstva za podršku građanskim i javnim inicijativama.

Ova odluka naglašava rastući trend ka većoj društvenoj odgovornosti unutar sektora kockanja. Značajno je da hrvatske vlasti daju prioritet potrebama javnih institucija i grupa civilnog društva za poboljšanje kvaliteta života širom zemlje.

Brojke i činjenice

Hrvatska će ove godine usmeriti 214 miliona evra od prihoda od kockanja na socijalne programe. Ovo predstavlja značajno povećanje u odnosu na približno 130 miliona evra izdvojenih u prethodnom ciklusu. Glavna državna blagajnica Danijela Stepić potvrdila je da je njenom kancelarijom ovlašćeno upravljanje raspodelom ovih sredstava. Ukupan iznos obuhvata 144 miliona evra od projektovanih prihoda od kockanja i dodatnih 70 miliona evra prenetih iz neutrošenih sredstava iz 2025. godine.

Ovo izdvajanje vrši se u okviru godišnje „Uredbe o kriterijumima raspodelje prihoda od igara na sreću“. Sredstva su namenjena javnim inicijativama, uključujući sport, kulturu, tehničko obrazovanje, prevenciju i lečenje zavisnosti, kao i socijalne i humanitarne usluge. Finansiranje je usmereno na potrebe civilnog društva, podržavajući organizacije koje rade sa osobama sa invaliditetom i vaninstitucionalno obrazovanje dece i omladine.

„Analize prioritetnih sektorskih problema.“ - Danijela Stepić, Glavna državna blagajnica

Ovaj citat Danijele Stepić naglašava pristup Vlade zasnovan na podacima za alokaciju sredstava. Službe javnog zdravlja procenjuju da oko 40.000 odraslih u Hrvatskoj pati od teških poremećaja kockanja. Shodno tome, Vlada je takođe sprovela sveobuhvatne reforme za rešavanje ovog problema.

Pozadina

Povećano izdvajanje sledi nakon šire regulatorne reforme sprovedene pod premijerom Andrejem Plenkovićem i vladom HDZ-a. Nakon obezbeđivanja trećeg uzastopnog mandata 2024. godine, kabinet je ubrzao izmene Zakona o igrama na sreću. Glavni cilj bio je borba protiv rastuće krize zavisnosti od kockanja. Početne mere uključivale su zabranu samouslužnih terminala za kockanje u kafićima, barovima, kioscima i restoranima. Kladionicama je takođe bilo zabranjeno služenje alkohola.

Nakon toga, država je povećala naknade za licenciranje za onlajn i kopnene operatere za 50 odsto. Uveden je poreski sistem na dobitke igrača, u rasponu od 10 do 30 odsto. U novembru je Vlada dodala registar samoisključenja, koji su svi operateri morali da integrišu do 1. januara 2026. godine. Sistem Registra Igrača upravlja Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ). Ove mere jasno daju prioritet zaštiti igrača i prevenciji problema kockanja. To je značajan korak koliko Hrvatska snažno fokusira na zaštitu mladih i prevenciju zavisnosti.

Pored ovih nacionalnih napora, operateri iz sedam balkanskih zemalja, uključujući Hrvatsku, formirali su Balkansku federaciju za kockanje (BGF). Njihov cilj je konsolidacija industrije i podsticanje boljeg dijaloga sa vladama radi promocije uravnotežene regulative i borbe protiv ilegalnog tržišta. BGF kritikuje da mnoge regulatorne mere ne uzimaju dovoljno u obzir specifične uticaje na legalno tržište, potencijalno vodeći ka „preterano restriktivnoj“ regulativi.

Zašto je to važno za nemačke igrače

Nemački igrači posluju u jasno regulisanom okruženju. Od Državnog ugovora o kockanju 2021. (GlüStV 2021), postoji specifičan pravni okvir u Nemačkoj. Onlajn kockanje je dozvoljeno samo sa provajderima koji poseduju nemačku licencu Zajedničke uprave država za kockanje (GGL). Ovi kazina su navedeni na takozvanoj GGL beloj listi. Svi provajderi na ovoj listi podležu strogim pravilima o zaštiti igrača i prevenciji zavisnosti.

Ova pravila uključuju mesečni limit depozita od 1.000 evra, nadgledan centralnim LUGAS sistemom, i limit uloga od 1 evra po okretaju za onlajn slot mašine. Postoji i pauza od 5 sekundi između okretaja i dugme za trenutno samoisključenje. Ovi nemački zaštitni mehanizmi smatraju se sveobuhvatnim i dizajnirani su da efikasno spreče probleme kockanja. Ponude kazina sa licencama Malte (MGA) ili Kurasaoa ostaju u pravnoj sivoj zoni za nemačke igrače, jer nemačke vlasti priznaju samo GGL licence kao usklađene. Hrvatski mere u mnogim aspektima liče na nemačke propise, posebno u pogledu zaštite igrača i uspostavljanja registra samoisključenja.

Šta to znači za kazina sa GGL licencom

Događaji u Hrvatskoj odražavaju međunarodni trend: vlade prepoznaju potrebu da prihode od kockanja preusmere u socijalne programe, istovremeno poboljšavajući zaštitu igrača. Za kazina sa GGL licencom u Nemačkoj, ovo podrazumeva da bi slični modeli mogli biti razmotreni ili čak prošireni ovde. Trenutno, poreski prihodi od kockanja prikupljeni od licenciranih provajdera u Nemačkoj teku u budžete država, gde se između ostalog koriste za socijalne projekte i prevenciju zavisnosti.

Transparentnost i specifično nametanje sredstava, kao što Hrvatska sada radi sa povećanjem na 214 miliona evra, takođe bi moglo pokrenuti diskusije u Nemačkoj. Jasnija komunikacija o tome kako prihodi od kockanja koriste društvu mogla bi dalje da ojača prihvatanje regulisanog tržišta. Za GGL operatere, to znači nastavak njihovih napora ka odgovornom kockanju i održavanje najviših standarda u zaštiti igrača. Samo na taj način mogu se sačuvati poverenje igrača i javnosti i učvrstiti legitimitet regulisanog tržišta.