Američke kompanije za kockanje tužene zbog dizajna aplikacija koje izazivaju zavisnost

Američki pravni sistem je trenutno suočen sa talasom tužbi protiv kompanija za sportsko klađenje. Optužba: provajderi navodno dizajniraju aplikacije da iskoriste igrače sa tendencijama zavisnosti. Ova nova pravna strategija mogla bi fundamentalno da promeni industriju. Ranije su ovakve tužbe često odbacivane zbog nedostatka dužnosti brige. Sada se fokus pomera na dizajn samih aplikacija.

Vitni Rej Di Bona, advokat i zagovornik bezbednosti potrošača u Drugwatch-u, vidi paralelu sa nedavnim tužbama protiv giganata društvenih medija. Ona se nada da će ovo dovesti do budućeg pokreta kolektivnih tužbi. Sud u Novom Meksiku je već proglasio Metu odgovornom za građansku kaznu od 375 miliona dolara, u vezi sa obmanjujućim izjavama o bezbednosti onlajn platformi.

Brojke i činjenice

Oko 80 tužbi na državnom nivou pominje presudu Mete, potencijalno utirući put sličnim ishodima. Tužioci smatraju aplikacije za klađenje proizvodima koji su namerno opremljeni funkcijama koje izazivaju zavisnost kako bi zadržali korisnike na platformama. Ovo može dovesti do emocionalnog stresa, anksioznosti, depresije i samopovređivanja. Nadalje, pogođeni ljudi često gube značajne sume novca. Na primer, tužioci Kristofer Sejdž i Teri Tompson traže 2 miliona dolara od FanDuel-a i DraftKings-a u Pensilvaniji. Ovi provajderi navodno sarađuju sa NFL-om i Genius Sports-om kako bi ponudili poznati proizvod koji izaziva zavisnost, posebno mikro-klađenje u igri.

Drugi značajan slučaj uključuje Danijela Arroja protiv DraftKings-a i FanDuel-a u Masačusetsu. On tvrdi da je izgubio približno 160.000 dolara sa FanDuel-om i 20.000 dolara sa DraftKings-om, razvivši zavisnost od kockanja jer FanDuel navodno koristi podatke iz aplikacija, kao što je vreme provedeno na klađenju, za kreiranje personalizovanih algoritama. Ovi algoritmi su ga zatim zasipali ciljanim obaveštenjima i reklamama, podstičući dalje klađenje.

„Oni u suštini kažu da su same aplikacije proizvodi koji su namerno napravljeni sa ovim funkcijama koje izazivaju zavisnost koje zarobljavaju ove korisnike na platformama, a zatim im nanose emocionalni stres, anksioznost, depresiju, u nekim slučajevima samopovređivanje, i očigledno, dovode do toga da ti ljudi gube mnogo, mnogo novca.” - Vitni Rej Di Bona, advokat i zagovornik bezbednosti potrošača u Drugwatch-u

Kompanije za kockanje se još nisu oglasile povodom ovih optužbi. Njihovi advokati tvrde da se zakoni o odgovornosti za proizvode ne primenjuju jer su platforme za klađenje usluge. Ovaj argument nije bio uspešan u Pensilvaniji i Ilinoisu.

Pozadina

Nedavni talas tužbi uglavnom cilja na FanDuel i DraftKings, koji zajedno kontrolišu najmanje 80% legalnog tržišta sportskog klađenja u Sjedinjenim Američkim Državama. Od ukidanja Zakona o profesionalnom i amaterskom sportskom zakonu (Professional and Amateur Sports Protection Act) 2018. godine, kompanije za kockanje su potrošile milione na dizajniranje aplikacija za zadržavanje kupaca, učinile igru „bez trenja“ i podstakle lojalnost kroz pojačani fokus na društvena iskustva. Međutim, ovi pomaci bi sada mogli da se okrenu protiv njih. Pravne akcije protiv ovih kompanija mogle bi imati značajne implikacije za dizajn aplikacija.

Slučaj Mete se razlikovao od većine tužbi u vezi sa kockanjem jer se ticao eksploatacije maloletnika. Za sportsko klađenje, minimalna starost u većini američkih država je 21 godina. Lens Oliver, advokat u Motley Rice, naglašava pojačanu odgovornost za provajdere proizvoda koji izazivaju zavisnost. Iako neki slučajevi uključuju maloletnike, većina tužilaca u trenutnim tužbama za kockanje su punoletni. Ostaje da se vidi da li će porote pokazati isto saosećanje prema punoletnim tužiocima kao i prema deci sa nedovoljno razvijenim mozgom, što je često slučaj.

Zakoni u Japanu ilustruju drugačiji pristup. Tamo će se pojačana pažnja posvetiti prevenciji zavisnosti od onlajn kockanja. U Nemačkoj, pak, 33 licencirana operatera za sportsko klađenje tuže državu Hesen. Oni percipiraju uslove nemačkog tržišta kao suviše restriktivne, uključujući limit od 1.000 evra za depozite i ograničenja na klađenje u igri, tvrdeći da to tera igrače na crno tržište. U Viskonsinu se takođe razvija predlog zakona za onlajn sportsko klađenje, koji se bavi pitanjima kao što su mikro-klađenje i problemi sa kockanjem.

Zašto je ovo važno za nemačke igrače

Zaštita igrača je takođe centralno pitanje u Nemačkoj. Državni ugovor o kockanju 2021. (Glücksspielstaatsvertrag 2021 – GlüStV 2021) uveo je stroga pravila, uključujući mesečni limit depozita od 1.000 evra i limit uloga od 1 evra po okretaju za onlajn slotove. Ovi limiti se prate preko nacionalnog sistema samoisključenja LUGAS. Igrači koji sami postave limite ili se samoisključe bivaju blokirani kod svih licenciranih provajdera. Ove mere imaju za cilj zaštitu igrača od opasnosti zavisnosti od kockanja. Međutim, tužbe u SAD-u pokazuju da tehnička implementacija mera zaštite igrača takođe igra ključnu ulogu. Takvi pravni sporovi mogli bi se proširiti i na Evropu, povećavajući pritisak na softverske razvojne kompanije da izbegavaju dizajne koji podstiču zavisnost. Za nemačke igrače to znači da su njihovi podaci zaštićeni kod GGL-licenciranih provajdera. Strogi zahtevi GlüStV 2021 osmišljeni su da zaštite igrače od prekomernih gubitaka i rizika od zavisnosti od kockanja. Na primer, „personalizovani 'bonus' podsticaji i 'push' obaveštenja“ koje je kritikovao Danijel Arojo u SAD-u regulisani su ili zabranjeni od strane mnogih GGL-licenciranih provajdera u Nemačkoj kako bi se ograničio manipulativni angažman kupaca.

Šta ovo znači za GGL-licencirane kazina

Zajednička administracija zemalja za kockanje (Gemeinsame Glücksspielbehörde der Länder – GGL) licencira i nadzire onlajn provajdere kockanja u Nemačkoj, obezbeđujući usklađenost sa GlüStV 2021. Trenutni razvoj događaja u SAD-u bi takođe mogao podstaći GGL da još pažljivije proveri dizajn aplikacija za kockanje. Već su zahtevi za prevenciju zavisnosti od kockanja centralna komponenta licenciranja. Manipulativni algoritmi ili dizajni usmereni na eksploataciju mehanizama zavisnosti strogo su zabranjeni. GGL bela lista navodi sve legalne provajdere. Igrači bi trebalo da igraju samo kod ovih provajdera kako bi osigurali maksimalnu zaštitu. Ako argumenti tužilaca u SAD-u prevladaju, to bi na kraju moglo uticati na zahteve za softverske razvojne kompanije i operatore platformi širom sveta. Čak i ako su nemački propisi već veoma strogi, fokus na dizajn aplikacija mogao bi dovesti do daljih prilagođavanja i još detaljnijih smernica.

„Sigurna sam da ćemo pronaći mnogo zaista zanimljivih informacija o tome šta se dešavalo iza kulisa sa ljudima koji su razvili ove aplikacije i o odlukama koje su donete i zašto su te odluke donete.” - Vitni Rej Di Bona, advokat i zagovornik bezbednosti potrošača u Drugwatch-u