Predlog EU za porez na onlajn kockanje: spor vredan milijardu evra i rizici crnog tržišta

U hodnicima Brisela kuva se oluja koja bi mogla fundamentalno da preoblikuje evropski pejzaž kockanja. Evropska komisija razmatra novi izvor sopstvenih sredstava za budžet EU: porez na promet od onlajn kockanja koji bi obuhvatio ceo blok. Dok jedni to vide kao logičan korak ka popunjavanju budžetskih rupa i borbi protiv zavisnosti od kockanja, drugi pružaju žestok otpor. Podela se proteže kontinentom, suprotstavljajući ekonomske zavisnosti različitim regulatornim filozofijama.

Situacija je posebno osetljiva za zemlje u kojima sektor digitalnog kockanja služi kao kamen temeljac nacionalne ekonomije. Dok zapadne zemlje poput Francuske predvode ovu inicijativu, na jugu se formira blok opozicije. Diskusije su u ranoj fazi, ali politička napetost je već opipljiva. Irska, koja trenutno predsedava Savetom EU, teži postizanju sporazuma do kraja godine, što deluje kao Herkulov zadatak s obzirom na potrebu za jednoglasnošću.

Brojke i činjenice

Ekonomska skala ovog predloga je značajna. Prema procenama Evropske komisije, porez od 3% na neto promet sektora onlajn igara mogao bi da generiše oko 1,9 milijardi evra godišnje. Izračunat tokom punog budžetskog ciklusa EU, ovaj iznos dostiže preko 13 milijardi evra. Ova sredstva su namenjena finansiranju rashoda bloka bez prekomernog povećanja direktnih doprinosa država članica.

Italija zauzima zanimljiv položiv u ovoj debati. Iako je zemlja izrazila rezerve, procene Komisije sugerišu da bi njen doprinos predstavljao samo oko 7% ukupnih poreskih prihoda, što je relativno mali udeo u poređenju sa veličinom njenog tržišta. Na suprotnoj strani su stručnjaci poput ekonomiste Nikole Mateučija sa Politehničkog univerziteta Marke. On napominje da, iako povećanje cena na kraju smanjuje potražnju, proces nije tako brz kao što industrija često tvrdi. Poreski predlog podržavaju i poznate ličnosti: bivši engleski golman Piter Šilton vidi namet kao priliku da se ograniče marketinški budžeti operatera i smanji izloženost ugroženih potrošača.

Pozadina

Najoštriji otpor potiče sa Malte. U ovoj maloj državi članici EU, sektor kockanja čini oko 12% nacionalnog BDP-a. Dodatni porez EU doživljava se kao egzistencijalna pretnja. Vlada Malte upozorava da dodatno oporezivanje rizikuje kažnjavanje regulisanih operatera, što bi moglo da primora kompanije da napuste EU ili da igrače usmeri ka neregulisanom crnom tržištu. Malteški premijer Robert Abela zauzeo je čvrst stav po ovom pitanju:

"Malta neće prihvatiti uvođenje poreza na nivou EU osmišljenih da podrže potrošnju bloka." - Robert Abela, premijer Malte

Malta nije usamljena u svom stavu. Zajedno sa Italijom, Portugalijom i Španijom, zemlja formira front protiv predloga koji je prvobitno zagovarao socijalistički poslanik u Evropskom parlamentu Viktor Negresku. Pošto poreska pitanja u EU zahtevaju princip jednoglasnosti, svaka od 27 država članica može blokirati predlog vetom. Sve dok Valeta održava svoje odbijanje, porez ostaje teorijska konstrukcija.

Zašto je ovo važno za nemačke igrače

Za nemačke igrače, debata na nivou EU je veoma relevantna jer Nemačka već ima jedan od najstrožih poreskih sistema na svetu. Od Zakona o kockanju (GlüStV 2021), provajderi onlajn slotova i pokera plaćaju porez od 5,3% na svaki pojedinačni ulog. Dodatni porez EU od 3% na neto promet dodao bi se na već veliko opterećenje. Ovo bi moglo dodatno da smanji atraktivnost legalnih ponuda licenciranih od strane Zajedničkog organa za kockanje država (GGL).

Nemačka takođe sprovodi stroga pravila zaštite igrača, kao što je mesečni limit depozita od 1.000 evra koji se nadgleda putem centralnog LUGAS sistema, i limit od 1 evra po spinu za virtuelne slotove. Ako bi dodatni porez EU dodatno smanjio stope povrata igračima (RTP) kod legalnih operatera, povećava se rizik da će igrači migrirati ka ilegalnim provajderima bez GGL licence, koji ne plaćaju porez i ne sprovode nikakva ograničenja. Glavni cilj GlüStV 2021 – usmeravanje igrača ka legalnom tržištu – time bi bio stavljen na probu.

Šta to znači za kazina sa GGL licencom

Kazina sa GGL licencom već su pod značajnim ekonomskim pritiskom. Usklađenost sa strogim nemačkim propisima podrazumeva visoke operativne troškove. Porez na nivou EU bi dalje smanjio njihovu konkurentsku prednost u odnosu na provajdere iz trećih zemalja ili ranije popularnih jurisdikcija poput Malte (MGA) ili Curacaoa, pod uslovom da te entitete mogu izbeći porez. Nemački operateri bi verovatno morali da prenesu dodatne troškove na kupce daljim smanjenjem stopa isplate. Budući da GGL lista osigurava transparentnost, svakom kupcu bi bilo jasno ko snosi poresko opterećenje, a ko ne.